Salar i gubici

Trip Start Jan 03, 2013
1
10
15
Trip End Apr 18, 2013


Loading Map
Map your own trip!
Map Options
Show trip route
Hide lines
shadow

Flag of Bolivia  , Potosí,
Sunday, January 27, 2013

27.01.2013

Dizanje pred svanuce i putujemo u nasim dzipovima do Salara, najvece slane pustinje na svetu. Sa svojih 12 hiljada kvadratnih kilometara, u susnom periodu je nepregledna bela ravnica koja bljesti na suncu, a u vreme kisa, kao sad, obicno je pokrivena sa nekih 10-20 cm vode, bolje reci prezasicenog slanog rastvora, pa lici na ogromno jezero. Neki joj cak tepaju "najvece ogledalo sveta".

Posle nekih 40-minuta voznje, stigli smo do obale Salara, a onda krenuli laganom voznjom  preko te nepregledne vode do Hotela od soli. Tamo se vecina izula i hrabro umarsirala u tu plitku i slanu vodu. A voda je bila ocajno hladna, i preterano slana. Toliko slana da vise ne moze da otapa ni hotel koji je ceo napravljen od slanih blokova velicine cigle. Posto sam odbila da gackam po toj ledenoj salamuri, ostala sam u dzipu i napravila nekoliko fotki. A onda se nekako desilo: da mi je moj divni aparat koji sam par meseci pred put pazljivo birala, upoznavala i u koji sam se stidljivo zaljubljivala da bih ga na kraju izabrala izmedju drugih, samo sleteo pravo u jezero. Buc! Igo, koji je stajao u neposrednoj blizini, izvukao ga je brzinom munje, ali vec je bilo kasno. Izvukla sam baterije i karticu, pa bar nije bilo stete u gubitku vec napravljenih fotografija. Naravno da sam celo jutro bila nadrndana i tuzna. Posle sam od drugih turista skinula patent s kesama na nogama, pa sam konacno i ja, doduse potpuno obuvena, usla u hotel da doruckujem s ostatkom ekipe, ali mi hrana bas nesto i nije isla. Popila sam kafu i napravila par slika svojim mobilnim, da vidim na kakve slike sam dalje osudjena, a i da nesto uhvatim od hotela, od njegovog namestaja - stolova i stolica od soli i par zivotinjskih skulptura. Rezultat je bio dovoljno tuznjikav i jadan da sam se mogla utesiti jedino idejom o kupovini novog aparata tamo negde u La Pazu.
U povratku smo otisli na veliki mercado kod Ujunija i tu nas je uhvatila prva pomama za bolivijskim rukotvorinama. Oni koji su se taj dan vracali za Chile pokupovali su gomile kapa, dzempera, torbica i stolnjaka (tacnije, velikih komada tekstila koje Bolivijanke nose kao naramak, veliku torbu, ali je sasvim zamislivo i kao stolnjak na trpezarijskom stolu). Sve je u Boliviji nekoliko puta jeftinije nego u susednim zemljama, narocito Chileu, ali nas nekoliko se
spremalo za La Paz, poznat po najveceoj ponudi jeftinih a finih rukotvorina, pa se nismo mnogo zaletali.
Popodne smo morali da se pozdravimo sa ekipom iz drugog dzipa jer su oni kretali nazad u Chile. Nadamo se da cemo makar Carlosa jos jednom videti u zivotu jer smo utvrdili sastanak u Bogoti tamo negde u aprilu.

Nas sestoro smo to popodne hvatali autobus za Potosi, jedan od najvisih i nekada mozda i najbogatijih gradova sveta, koji su proslavili rudnici srebra.
Slideshow Report as Spam

Comments

Radovan Markovic on

Pozdrav Zorice, Žao mi je zbog tvog aparata . Slike sa putovanja su veoma zanimljive pa se nadam da ćeš nastaviti sa slanjem istih sa čega god . Samo hrabro napred.

M.Rankovic on

Nemoj nam uskratiti fotografije zbog tvog nespretnog gubitka fotoaparata. Poznajući tvoje genijalne sposobnosti ne sumnjam da ćeš se nekako snaći.Slikaj njihove tržne centre i pijace.
Pozdrav,
MR

Rade -stric on

Zorice ,gledam slike i neverujem sam sebi da si to ti u tim pustinjama.Nadam se da ti lepo ,sto vidim po slikama

Olivera on

Zoco, ludacke su ti fotke, kao da si na mesecu.....kad gledam tebe kako putujes kao da putujem i ja.....mislimo na tebe i jedva cekamo da se vratis pa da nam pricas kako ti je bilo, jbt fotoaparat, samo da se ti ne pogubis, aparat cemo kupiti

Add Comment

Use this image in your site

Copy and paste this html: